Blog bez komentara ipak nije blog 241010
Prošlo je nekoliko dana, skoro tjedan, od mog prvog blog posta ovdje. Namjerno sam za taj period isključio mogućnost komentiranja i prepustio slučaj društvenim mrežama da vidim kakve će reakcije biti i funkcionira li to uopće.
Prvi post “Postao sam student” je bio, kako to statistike za prvih 24 sata kažu, izuzetno dobro prihvaćen, proslijeđen i komentiran putem društenih mreža. Riječ je o izvještaju s prve stepenice jednog od najlijepših dijelova života — studiranja! Osim čestitki dragih mi ljudi bilo je i upita konkretno vezanih za komentiranje na blogu.
“ne das da se komentarise na blogu, onda ovako: SRECNO ti bilo studiranje i da ti bude lepo…” DedaBor
Jednim dijelom sam uspio u svojoj namjeri da usmjerim posjetioce na korištenje društvenih mreža za ostavljanje real-time trag, svojeg mišljenja tj. komentara. Ujedno sam dobio veći broj posjeta, ali izgleda samo kratkoročno. Došlo i ošlo!
“Kad mozemo ocekivati da dodas opciju komentarisanja na blogu? Pretpostavljam da ti treba nekakav feedback … :S” krsto
Drugi je post “Twitter kao osnovna komunikacija” odmah zatim prepolovio statistike i prošao gotovo bez ijednog komentara. Gdje je ona moja namjera? Izgleda da ovako baš i ne ide. Vidim da čitatelji, da li to bio jedan ili sto njih, zaista imaju potrebu ostavljanja komentara, ne samo na društvenim mrežama nego i ovdje na blogu. Slažem se! Nadopunjuju sadržaj samog autora te su vrlo koristan i još uvijek važan komunikacijski kanal na blogovima. Mislim da će u skoroj budućnosti društvene mreže u potpunosti preuzeti ovu ulogu, ali otom potom, drž’mo se stare dobre definicije bloga. Nije li tako?
Ja te pratim i sa komentarima i bez njih :) Ali "sa verzija" mi je ipak draža :)
OK cisto da razjasnimo, komentari ispod teksta na blogu nalaze se tu ispod teksta... Kad neko (bilo odmah po objavljivanju teksta ili godinu dana nakon toga) procita tekst, odmah moze da vidi i reakcije i stavove drugih ljudi... Na drustvenim mrezama (a pre svega na Twitteru) vidimo samo ono sto je aktuelno (sem mozda fotografija, mada se i one vremenom potiskuju u zaborav) i komentare je nemoguce (linearno) ispratiti ako se ne isprate odmah... A stvar se posebno komplikuje ako se podele na vise drustvenih mreza... Google Wave je tu imao fin koncept, pa se nadam da ce se nesto slicno tome zaziveti u buducnosti. Do tada, blog bez komentara ipak nije blog! To imamo i na televiziji :)
Pucajte? Pre bih preimenovala u Kucajte ;)
Originalno kao i sve što dolazi od tebe! Eksperiment je, kao što reče drveni advokat uspeo, i srećna sam što sad mogu da komentarišem.
Iskreno, ja obožavam komentare (da ostavljam i da čitam), oni mi nekako daju pravu vrednost posta,bloga, slike...
ps. ja pišem kvačice :)
Hvala ti, srce si! I bravo za kvačice.
Eksperiment uspeo :P
U redu je što smo ti davali komentare na twitteru ili skajpu, ali su ovde dugovečniji, direktniji tj koncizniji i mislim da tvoje mučenje oko css-a nije bilo uzaludno :)
Obožavam eksperimentirati pogotovo kada su u pitanju stvari koje volim. Istina, bilo je zezanja s CSS-om.
e, upravo to.
polemika na temu ostaje tamo gde i treba da bude - u nastavku..
Nastavak koji se mjeri scrollanjem :P
neću ništa, samo da kažem da sam čitala :))
volim mogućnost komentarisanja direktno ispod posta.
drugačije - ili ne želim da smaram ljude (ako tweetujem komentar na tvom blogu, zašto moraju da ga vide svi oni koji prate tebe i mene?)
ako šaljem na DM, osećam se kao da krijem nešto
a za slanje maila nemam ni želju, ni vremena, a vrlo često ni potrebe
tako da... razumeli smo se :)
Ja sam te i pitao u vezi komentara iz više razloga.
Prvo, feedback od posetilaca je jako bitan, a većinu ljudi će mrzeti da ti to pišu na Twitteru i Facebook-u, da ne govorim o ekstremnim kombinacijama tipa slanje mejla i sl.
Drugo, komentari su user-generated content i vrlo često mi se desilo da budem visoko rangiran za određene ključne reči baš zahvaljujući tome što je neko na blogu ostavio komentar koji ih sadrži.
Treće, kao što reče profesor Varagić, priroda Facebook-a i Twitter-a je takva da se informacije na njima teško zadržavaju i već sutra su samo "vest od juče". Bilo bi vrlo teško da pronađeš šta ti je neko rekao pre par dana.
Sve u svemu, mislim da je ovo pametan potez. Puno sreće u blogovanju.
@Krsto Sviđaju mi se sva tri razloga. Feedback je uvijek vukao projekte naprijed i govorio autorima što je dobro odnosno što treba popraviti. Društvene mreže idu tim nekim smjerom i pustimo ih neka svojevremeno zamjene ovo što mi sada radimo. Neka nam do tada bloga kakav je. Ovaj mali eksperiment sam proveo čisto da pokrenem koliko-toliku diskusiju o tom pitanju.
@Sandra Širenje rasprave s bloga na društvene mreže je dobro, ali ovako komentar ostaje tu i dostupan je svim posjetiocima koji ne moraju kopati okolo kako bi vidjeli tko je što rekao. Slažem se s tobom. Feedback ograničen samo na društvene mreže je još uvijek nekako kontra naših blogerskih navika. Samo sam probao.
Slazem se sa Dedom, al takodje zavisi od vrste bloga i teme kojom se bavi.
U svakom slucaju sa ili bez komentara citajmo se ;)
Komentari su jako bitni. Cak i kada se istrazuje da li jesu ili nisu. Mogucnost komentarisanja je vazna, a kada se ne da ista, onda sadrzaj MORA da bude prejak. Ovako, uvek neko ima nesto da doda ili da oduzme.
Blog je platforma na kojoj mozemo da iznosimo nasa razmisljanja a da nisu statusi ili u 140 karaktera. S tim u vezi, bolje imati mogucnost komentarisanja nego ne...
Pozdrav od Deke!
Istina što se tiče jako dobrog sadržaja, što može samo publika procijeniti. Meni su dobar primjer recimo Information Architects (iA) koji su isključili mogućnost komentiranja na njihovom blogu.
Da vas pitam dečki, zašto ne pišete kvačice?
Ja mislim da komentari nisu tako jak faktor, tj mislim da su postovi i njihova tematika bitniji, a ako se nekom bas svidi ili pak ima nesto da doda ili da pita, to moze lako uciniti. Bez komentara vise se okrenes sastavu teksta a ne tome dal je neko ostavio komentar i sta je rekao ... bar tako nekako vidim ja to.
proba
- spam
- offensive
- disagree
- off topic
Like